Zivotinje

Za sve koji vole zivotinje
 
HomeHome  FAQ/УпутствоFAQ/Упутство  ТражиТражи  Листа члановаЛиста чланова  Корисничке групеКорисничке групе  Региструј сеРегиструј се  Приступи  

Share | 
 

 Konj(fali mi jos 6 slova):)

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
АуторПорука
Schnauzer
Admin


Број порука : 146
Локација : BG: Slavija/Vracar/Savski Venac
Registration date : 19.05.2008

ПорукаНаслов: Konj(fali mi jos 6 slova):)   Fri Jun 13, 2008 7:05 pm



Konji (Equidae) su porodica sisara iz reda kopitara, u kojoj se nalazi samo jedan savremen rod, Equus. U ovu porodicu pripadaju životinje, koje se obično nazivaju konjima, magarcima i zebrama. Razgraničenje pojedinih vrsta je još i danas sporno. Domaći konj i domaći magarac, domesticirani oblici divljih konja odnosno afričkih divljih magaraca, i danas imaju važnu ulogu kao jahaće i tegleće životinje i rasprostranjeni su celim svetom.



Osobine
Konji su uopšteno krupne životinje sa relativno velikom glavom i dugim ekstremitetima. Veličina i težina variraju; dužina od glave do repa je između 200 i 300 cm, rep je od 30 do 60 cm, a visina u ramenima im je od 100 do 160 cm. Krzno im je gusto i najčešće kratko, a većina vrsta imaju na vratu, temenu i repu duže ili čak duge dlake (vidi griva). Boja krzna većine vrsta sa gornje strane je siva ili smeđa, a sa donje belkasto-siva. Kod više vrsta se mogu pojaviti pruge na ramenima i nogama, a sve tri vrste zebri poznate su upravo po svom upadljivom crno-belo prugastom krznu.


Udovi
Obeležavajuća osobina konja je redukcija broja prstiju. Tako sve danas živuće vrste imaju samo jedan koji koriste. To je treći prst, dok su se ostali povukli i na skeletu postoje još samo kao rudimenti. Kopita kao cipele „obuvaju“ zadnji zglob trećeg prsta. Za takav razvoj bilo je potrebno 50 miliona godina. Prvi konji koji su bili veličine manjeg psa, imali su stopalo sa četiri prsta na prednjim nogama, i tri na zadnjim.


Boja
Prvobitno je boja konjske dlake imala funkciju kamuflaže. Danas se konji uzgajaju u nekoliko boja. Kod nekih se boja nogu, grive i repa razlikuje od boje ostatka tela. Neki konji imaju bele mrlje na licu i nogama.


Položaj ušiju
Konj može posebno micati ušima kako bi prikupio zvukove, a položaj ušiju jasno ukazuje na njegovo raspoloženje. Uši okrenute napred znači da ga nešto zanima; jedno uho napred, drugo nazad znači da konj nije siguran, uši unazad pokazuju agresivnost i strah.
Glava i zubi konja [uredi]
Glava konja je snažna, upadljivo izdužena a najveći deo je gornja vilica. I međučeljusna kost je izdužena. Nosna kost je duga i uska, a očne duplje su smeštene daleko nazad i nalazi se iza zuba. Čeljusni zglob je smešten visoko, a donja čeljust je isto povećana. Oči su smeštene bočno na glavi, a uške su im duge i vrlo pokretljive.

Konji imaju u svakoj polovini čeljusti tri sekutića, oblikovanih kao dleto. Očnjak po pravilu imaju samo mužjaci, ženke ga uopšte nemaju, ili je vrlo mali. Iza njih imaju prazninu, koja se naziva dijastema. U svakoj polovini čeljusti konji imaju najčešće tri prekutnjaka (četvrti je retko prisutan, a kad postoji, uvek je prvi) i tri kutnjaka. Prekutnjaci i kutnjaci su vrlo slično građeni i idealno su prilagođeni tvrdoj hrani.


Unutrašnja građa
Kao kod svih neparnoprstaša, fermentacija hrane kod konja odvija se tek u crevima, što znači da se i najveći deo probave odvija u crevima. Želudac im je, za razliku od preživača, uvek jednostavno građen sa samo jednom komorom. Fermentacija se odvija u vrlo velikom slepom crevu (zapremina slepog creva može biti do 90 litara) i do 4 metra dugom pravom debelom crevu. Ukupno, probavni sistem konja može biti dug do 26 metara.


Rasprostranjenost i životni prostor Divlji oblici danas još živućih vrsta porodice konja žive u istočnim i južnim delovima Afrike i u centralnoj Aziji. Tokom zadnjih vekova područja nastanjena konjima bitno su se smanjila. Sve do kraja pleistocena bili su rasprostranjeni u velikim dijelovima Evroazije, Afrike i u Amerikama. Na američkom kontinentu su iz nejasnih razloga izumrli pre oko 10.000 godina. Naslućuju se razni razlozi, lov novodošlih ljudi, klimatske promene posle zadnjeg ledenog doba, neka bolest ili mešavina svih ovih faktora. I u zapadnoj Evropi su izumrli verovatno pre oko 10.000 godina. U severnoj Africi i zapadnoj Aziji istrebljeni su u razdoblju antike. Do 20. veka održala se u Iraku i Iranu jedna populacija azijskog polumagarca. U istočnoj Evropi, zadnji divlji konji, tarpani, izumrli su u 19. veku.

Kao suprostnost tome, čovek je domaće konje i domaće magarce proširio celim svetom, a u nekim zemljama danas u prirodi žive potomci populacije obe vrste, odbegli i podivljali. Veliki broj podivljalih konja i magaraca žive danas u Australiji, ali ih se naći i u SADu i drugim zemljama.

Konji daju prednost otvorenim prostorima kao što su stepe i savane, ali i u suvom okolišu polupustinja i pustinja. Jedino je evropski tarpan bio pretežno stanovnik šuma.


Način života

Socijalno ponašanje
Iako se konji mogu sresti kako pasu i po danu, to su ipak životinje aktivne pretežno u sumrak i noću. Kod nekih vrsta, kao na primer kod grevijevih zebri i afričkih divljih magaraca, mužjaci zaposedaju „svoju“ teritoriju za parenje koji može biti i veći od 10 km², što je najveća poznata teritorija kod svih biljoždera. Iako se neke životinje okupljaju u grupe, kod ovih životinja nema trajnih veza među odraslima. Kod nekih vrsta, (kao, npr. pševalskijev konj, brdske i stepske zebre) mužjaci bdiju nad krdom koje predvodi ženka. U tom slučaju može doći do okupljanja većih krda sa utvrđenom hijerarhijom. Sporazumevaju se sa drugim jedinkama gestama, načinom kako drže uši, čeljust i rep, ali i glasom.


Hrana
Konji su pravi biljožderi, i jedu pre svega travu, a ponekad, u različitoj količini lišće i druge delove bilja. Većina vrsta pije svaki dan, iako mogu izdržati bez vode i duže vreme.


Neprijatelji
Konji imaju čitav niz prirodnih neprijatelja, što su pre svega zveri kao što su hijene, vukovi, divlji psi i velike mačke. Kao većina kopitara, i konji imaju vrlo izražen nagon za begom. Telo konja građeno je za brzo i ustrajno trčanje, pa oni uvek pokušavaju, ako je to ikako moguće, pobeći. Ipak, doteranu u ćošak, konji mogu svojim kopitima i ugrizom napadačima naneti ozbiljne i bolne povrede.


Razmnožavanje
Skotnost kod konja traje između 330 i 410 dana, najduže kod grevijevih zebri, najkraće kod domaćih konja. Na svet dolazi u pravilu samo jedno mladunče. Ono je relativno teško (dosiže između 9 i 13% težine majke) i vrlo razvijeno, tako da već koji sat nakon dolaska na svet može slediti majku. Nakon 0,5 i 1,5 godina mladunče prestaje sisati. Polna zrelost nastupa u dobi od tri do šest godina, pri čemu se mužjaci, zbog socijalne strukture, mogu razmnožavati u kasnijoj dobi od ženki. U prirodi je najduži životni vek konja oko 40 godina, dok domaći konji mogu doživeti skoro 50 godina.


Sistematika
Najbliži srodnici konja su tapiri i nosorozi, i zajedno čine red neparnoprstaša (Perissodactyla). Tapiti i nosorozi su međusobno bliži srodnici. Iz tog razloga se porodica konja ponekad, zajedno s izumrlim precima svrstava u zaseban podred Hippomorpha



_________________
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника http://www.dzumbus.blogger.ba
 
Konj(fali mi jos 6 slova):)
Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 1 of 1
 Similar topics
-
» Mleko kao dodatak mekoj hrani

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
Zivotinje :: Ostale zivotinje :: Domace zivotinje-
Скочи на: