Zivotinje

Za sve koji vole zivotinje
 
HomeHome  FAQ/УпутствоFAQ/Упутство  ТражиТражи  Листа члановаЛиста чланова  Корисничке групеКорисничке групе  Региструј сеРегиструј се  Приступи  

Share | 
 

 Sve o bolestima

Погледај предходну тему Погледај следећу тему Go down 
АуторПорука
ikac
stalan clan


Број порука : 81
Registration date : 24.05.2008

ПорукаНаслов: Sve o bolestima   Wed Jun 11, 2008 8:14 pm

KOZNI PROBLEMI

Kozni problemi su cesti kod prasica. Najcesci uzrocnici koznih problema su: grinje, gljive i vaske.

1) GRINJE

Po pravilu, prasici iz pet shopa imaju grinje. Cak i onda kada ne ispoljavaju simptome, najverovatnije ih imaju. Grinje se prenose direktnim kontaktom izmedju prasica, kao i preko kontaminirane piljevine i sena gde je boravilo zarazeno prase. Prasici najcesce dobijaju sugarac (mange mites), mada postoje i grinje koje mogu da napadnu usi i grinje koje zive na krznu.

MANGE MITES (SUGARAC)

Ove grinje su mikroskopski organizmi i nisu vidljive golim okom. One se zarivaju pod kozu i tamo buse kanale sto uzrokuje intenzivan svrab. Simptomi sugarca su: intenzivo cesanje, perutava koza, proredjivanje i opadanje dlake u pramenovima i kraste po telu.

Kada god morsko prase ima problema sa cesanjem, opadanjem dlake i ranicama po telu, prvo treba posumnjati na grinje.

Moze se desiti da veterinar grebanjem uzme uzorak sa koze i posmatranjem pod mikroskopom iskljuci prisustvo grinja, tj. moze se dobiti "lazno negativan rezultat". Da bi se dobio pozitivan rezultat pod mikroskopom veterinar bi morao tacno da "ubode" mesto na kozi u kom se nalazi zarivena grinja, sto je tesko. Zato se kozni test u slucaju grinja smatra nepouzdanim i negativan rezultat ne znaci da prase nema grinje.

Intenzivno cesanje je bolno i neugodno za morsko prase, pa takvo prase ne voli da se mazi i cesto ujeda. Kraste se mogu javiti na donjem delu tela, ledjima, glavi, cak i oko ociju. Slike nekih drasticnih slucajeva

Kod prasica sa dobrim imunitetom grinje ne moraju da dovedu do ispoljavanja simptoma, ali oni mogu grinje da prenesu na drugo prase. Zbog toga, pravilo glasi: ako jedno prase ispoljava simptome zarazenosti grinjama, obavezno treba leciti sve prasice koji sa njim zive!

Od svih vrsta grinja sugarac se smatra najopasnijim. Najosetljiviji su jako mladi prasici, stari, trudne zenke i prasici pod stresom (npr oni koji zive u pet shopu). Ako je prase zarazeno grinjama i ne leci se, od cesanja i bola mogu se razviti konvulzije (slicno epileptickom napadu) sto moze dovesti do smrti. Ova vrsta grinja je specificna samo za morsko prase, ako se prenese na coveka moze samo da izazovu trenutnu iritaciju koze, ali na coveku ne mogu da prezive. Zato odahnite.

EAR MITES (USNE GRINJE)

Ove grinje zive u usima. Simptomi zarazenosti su: pojacan tamni vosak u usima, cesanje, mlataranje glavom, u tezim slucajevima i gubitak ravnoteze (mada je gubitak ravnoteze cesto simptom upale uha).

FUR MITES

Ove grinje su vidljive golim okom i najcesce su pricvrscane za koren dlake i nepokretne. Grinje koje zive na krznu su najmanje opasne od svih vrsti grinja. Fur mites

Jedini efikasan i bezbedan tretman za sve vrste grinja je Ivermectin.

Ivermectin se moze primenjivati:
-topikalno (nanosenjem injekcionog rastvora na kozu iza usiju)
-oralno (davanjem oralnog Ivermectina preko sprica)
-injekciono

Injekcije Ivermectina, i uopste injekcije, se ne preporucuju zato sto su bolne i traumaticne za prase, a mogu dovesti i do hematoma.

Nacin primene Ivermectina koji se najvise preporucuje i koji se smatra najlaksim i najbezbednijim je nanosenje na kozu iza usiju. U slucaju usnih grinja, Ivermectin se nanosi direktno u usi.

Ivermectin je bezbedno davati prasicima tezim od 340 grama. Dozvoljeno ga je davati i trudnim zenkama.

Prilikom tretiranja prasica treba voditi racuna da se lece svi prasici, jer u suprotnom, ako se leci samo jedno prase, ono ce se ubrzo ponovo zaraziti od svojih "cimera". Takodje, posle svakog tretmana bitno je dobro ocistiti kavez.

Ivermectin se primenjuje lokalno, najmanje 3 puta sa razmakom od 7-10 dana izmedju dva uzastopna nanosenja. U tezim slucajevima, ponekad je potrebno davati Ivermectin i duze. Poboljsanje na kozi se obicno zapaza posle par nedelja.

U Srbiji, Ivermectin se moze naci u veterinarskim apotekama. Ivermectin je antiparazitik i koristi se kod svinja, konja i drugih domacih zivotinja. Kod nas je registrovan Ivermectin S-injekcioni rastvor, u bocicama od 30ml, 50ml i 100ml. To je 1% rastvor, tj. 1 ml solucije-injekcije sadrži 10,0 mg Ivermectina. Za jedno prase bice vam dovoljna najmanja bocica od 30ml i dugo ce vam trajati obzirom da cete svaki put iskoristiti svega par kapi. Cena bocice od 30 ml se krece oko 600 din (8 eura).

Da biste tretirali prase potrebno je da znate tacno njegovu tezinu u gramima kako biste odredili tacnu dozu. Doze vece od propisane mogu dovesti do nezeljenih efekata, a manje doze mogu biti neefikasne.

Napomena! Budite pazljivi u odmeravanju Ivermectina. Nemojte ga davati ako ne znate tacnu tezinu praseta. Ivermectin se ne daje prasicima laksim od 340 grama. Nemojte ga primenjivati ako niste sigurni da umete ispravno da citate podeoke na spricu. Ivermectin nemojte primenjivati sa pauzom kracom od 7 dana izmedju dva uzastopna nanosenja. Injekcije Ivermectina nemojte nikako davati sami svom prasetu, sve sto je napisano u ovom tekstu odnosi se samo na topikalnu primenu.

U slucaju da ste pogresno odmerili Ivermectin, moze doci do intoksikacije Ivermectinom.

Vise o Ivermectinu mozete procitati ovde: Ivermectin

Kolicinu 1% Ivermectina koja vam je potrebna odredjujete iz tabele na osnovu tezine praseta: Tabela

Npr. za prase tesko 1200 grama potrebno je 0,06 ml 1% Ivermectina. Ovo je jako mala kolicina i za odmeravanje vam je potreban mali spric od 1ml koji se moze kupiti u apoteci. Kolicina od 0,06ml je 3 najmanja podeoka na spricu od 1ml, to je bukvalno 1-2 kapi. Vodite racuna da se ne predjete u odmeravanju Ivermectina i da ispravno citate podeoke. Nakon sto ste tacno odmerili Ivermectin, nanesete ga na kozu iza usiju pri tom pazeci da stavite direktno na kozu, a ne na krzno. Ivermectin se preko koze iza usiju resorbuje i ispoljava isto dejstvo kao kada bi se dao injekciono. Nakon davanja Ivermectina nemojte prase kupati da mu ne biste skinuli Ivermectin. Ponovite ovo jos bar dva puta, sa razmakom od najmanje 7 dana izmedju dva uzastopna nanosenja.

Ivermectin koji se nanosi lokalno deluje i na vaske i predstavlja jedini bezbedan tretman u slucaju vaski.

2) VASKE

Vaske koje napadaju prasice su vidljive golim okom, po pravilu svetle boje, najcesce duguljastog tela i brzo se krecu po dlakama. Osnovna razlika izmedju grinja i vaski je sto su grinje nevidljive golim okom, a vaske su vidljive i (vrlo) pokretne. Vaske se takodje prenose direktnim kontaktom sa zarazenim prasetom, preko kontaminirane piljevine i sena. Vaske takodje izazivaju svrab, ali najcesce ne predstavljaju veci problem za prase.

Vaske je lako iskoreniti topikalnim nanosenjem Ivermectina, postupak je isti kao u slucaju grinja (citaj gore).

Vazna napomena! U slucaju da sumnjate da vase prase ima grinje ili vaske nemojte koristiti razne insekticide u obliku praska (npr Bubi prasak), spreja (npr Frontline), sampona i slicno. Mnogi od ovih proizvoda sadrze supstance koje mogu biti stetne za prase, a pri tom se sigurno necete resiti grinja.

Jedini efikasan i bezbedan tretman je Ivermectin.

3) GLJIVE

Gljivicne infekcije kod prasica dovode do slicnih simptoma kao sugarac, pa ih je stoga tesko razlikovati. Od simptoma prisutni su cesanje, koza je crvena i upaljena, peruta se, a dlaka opada. Gljivicna infekcija kod prasica najcesce pocinje na glavi, na nosu, usima (usi izgledaju perutavo), oko ociju. Ako se gljivicna infekcija ne leci, ona se vrlo brzo siri, pa se moze javiti na ramenima i donjem delu tela.

Kao i kod grinja, gljive najcesce napadaju mlade prasice, bolesne, stare, trudne zenke. Pogodni uslovi za razvoj gljiva su toplo vreme i velika vlaznost vazduha. Gljivicne infekcije umeju da budu jako uporne i mogu trajati i po nekoliko meseci.

Postoji vise vrsti gljiva koje napadaju prasice, jedna od njih je kosopasica ("ringworm", uzrocnik Trichophyton mentagrophytes). Kosopasica dovodi do toga da dlaka opada u pecatima, a koza je perutava. Druga vrsta dermatofita koje ih napada je: Microsporum canis. Dermatofite se mogu preneti i na coveka, pa povedite racuna da perete ruke nakon dodirivanja zarazenog praseta. Slika: Ringworm

Nacin za postavljanje dijagnoze gljivicne infekcije kod veterinara je uzimanje uzorka sa koze grebanjem i posmatranje pod mikroskopom. Vecina dermatofita fluorescira pod specijalnom lampom, ali ne sve. Fluorescencija definitivno ukazuje na prisustvo gljiva, ali odsustvo fluorescencije ne iskljucuje gljivicnu infekciju.

Bitno je naglasiti da se grinje i gljivicna infekcija kod prasica cesto javljaju zajedno, pa je nekada potrebno leciti oboje. U principu, kod problema sa kozom uvek se prvo sumnja na grinje jer su one mnogo cesci problem.

Lecenje gljivicnih infekcija:

Kod lecenja gljivicnih infekcija prednost se daje lokalnom lecenju, uzimanje antimikotika oralno se izbegava zbog nezeljenih efekata. Grizeofulvin se smatra prevazidjenim zbog toksicnosti, a i u Srbiji nije registrovan.

Da bi se sprecilo dalje sirenje infekcije po telu bitno je kupati prase sa antigljivicnim samponom dva puta nedeljno tokom nekoliko nedelja.

U Srbiji je registrovan Mycoseb sampon (2% ketokonazol), a paralela mu je Aquarius.

U Hrvatskoj je to Oronazol sampon (2% ketokonazol). U Hrvaskoj je dostupan i Imaverol za koji sam cula da je odlican.

Napomena: prilikom kupanja strogo vodite racuna da vam prase ne iskoci iz ruku i povredi se! Zbog toga se vise preporucuje to raditi u nekoj kadici na podu nego u lavabou odakle istraumirano prase moze lako da skoci.

Samponiranje se vrsi tako sto se prase prvo pokvasi toplom vodom, a onda se utrlja Mycoseb. Glavu kvasite samo koliko morate. Vodite racuna da voda i sampon ne dospeju u oci i usi (usi nemojte da kvasite!). Sampon se ostavi da deluje 10 minuta, a kako se vase prase tokom tog vremena ne bi prehladilo, obavezno ga uvijte u peskir i dajte mu da nesto gricka.

Nakon 10 minuta, prase dobro isperite toplom vodom, pa istrljajte peskirom (svaki put koristite cisti peskir zbog gljivica!). Zatim ga osusite fenom na tiho. Nikada nemojte vracati mokro prase u kavez! Bitno je prase dobro osusiti. Kavez morate dobro da ocistite kod svakog kupanja kako se u njemu ne bi zadrzale spore gljiva. Posle kupanja prase dobro zastite od promaje.

Pored sampona, potrebno je nanositi i antigljivicnu kremu na promene na kozi. Kreme koje se koriste u ovom slucaju su:
Daktanol (2% mikonazol)
Canesten (1% klotrimazol)
Lamisil (1% terbinafin, iz mog iskustva najefikasniji).

Kreme se nanose na promene na kozi 2 puta dnevno tokom vise nedelja.

Jos jedna stvar koju mozete da uradite da biste ubrzali ozdravljenje je da hranite prase kvalitetno i da pojacate vitamin C (oko 50 mg dnevno).

Srecom, vecina gljivicnih infekcija je vremenski ogranicena i nakon nekog vremena, ma koliko god infekcija bila uporna, ipak iscezava

Prasici obicno kriju kada su bolesni. Jedan od najboljih nacina da pratite da li je vase prase zdravo je da ga jednom nedeljno merite na kuhinjskoj vagi. Ako je vase prase bolesno ili sumnjate da je bolesno merite ga bar jednom dnevno. Normalno variranje tezine je 10-30 grama. Kod veceg gubitka tezine od ovog, imate realnih razloga da posumnjate da nesto nije u redu.

Morski prasici tokom citavog dana nesto grickaju i njihova creva stalno rade. Ako je morsko prase bolesno, odbija hranu i gubi tezinu, obavezno ga morate hraniti na silu i leciti uzrok! Hranjenje na silu je od vitalnog znacaja! Svako neunosenje hrane duze od 24 sata predstavlja rizik od razvoja ketoacidoze i zivotnu opasnost za prase. Hranjenjem na silu bukvalno spasavate zivot svom prasetu.

Hranjenje na silu

Kod prisilnog hranjenja potrebni su vam:

1) mali spric od 1 ml sa odsecenim vrhom

2) kolutici izdvojeni iz neke hrane za morske prasice (npr Cavia Crispy)

3) mnogo strpljenja

Kada hranite prase na silu cilj vam je da stimulisete njegova creva da rade, a to cinite pomocu hrane bogate celulozom. Razne kasice za bebe se ne preporucuju jer imaju mali sadrzaj vlakana (celuloze). Hrana siromasna u vlaknima se sporo krece kroz njihova creva, tamo fermentira, stvarajuci veliku kolicinu gasova sto sve moze dovesti do stanja poznatijeg kao bloat (nadutost). Malo vocne kasice je dozvoljeno dodati u osnovnu kasu od kolutica iskljucivo radi popravljanja ukusa.

Pripremanje kase

Najbolje da kasu napravite od usitnjenih kolutica za morske prasice jer su bogata vlaknima. Kolutice sameljete na mlinu za kafu ili prelijete vrelom vodom i ostavite neko vreme da nabubre i omeksaju. Potom ih izgnjecite ili propustite kroz neku cediljku. Treba da dobijete kasu koja je dovoljno tecna da moze da prodje kroz spric od 1ml sa odsecenim vrhom, a da to ipak nije samo voda. Prilikom pripremanja kase mozete dodati malo vitamina C u prahu (npr deciji vitamin C u prahu od 50 mg). U kasu mozete dodati i malo samlevenog povrca (persun, spanac, blitva).

Kolicina kase koju anoreksicno prase mora da dobije tokom jednog dana je 40-50 ml. To znaci da cete prase morati da hranite na svakih par sati po otprilike 10 ml kase. Mozda ce vam za hranjenje biti potreban jos neko ko ce pridrzavati prase.

Kod prisilnog hranjenja prase drzite vertikalno (nikako ne na ledjima) i spric stavljate sa strane usta, ka zadnjim zubima. Bitno je da hranu lagano istiskujete iz sprica kako se prase ne bi zagrcnulo i hrana mu otisla u pluca. Hranjenje na silu je naporno i i za vlasnika i za morsko prase, ali je neophodno ukoliko zelite da vasa bolesna zivotinjica prezivi.
Hranjenje na silu- video

Pored kase, prasetu koje ne jede morate davati i vodu na spric. Kolicina vode koja se preporucuje je bar 40 ml dnevno. Znaci da je prase dehidrirano su: mala i suva govanca, upale oci, suve ivice kapaka.

Razloga zbog kojih prase moze da postane anoreksicno ima mnogo, a moguci razlozi su:

-respiratorna infekcija
-gasovi, tj nadutost
-problemi sa zubima i ustima (prerasli zubi, polomljeni zub, prerasli koren zuba)
-bol (povreda, prelom) i td.
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника
ikac
stalan clan


Број порука : 81
Registration date : 24.05.2008

ПорукаНаслов: Re: Sve o bolestima   Wed Jun 11, 2008 8:20 pm

Respiratorne infekcije

Morski prasici najcesce dobijaju bakterijske infekcije, virusne su retke. Znaci da je prase bolesno su: kijanje, kasljanje, slinav nos, iscedak iz ociju, otezano disanje, "skripanje" u grudima, gubitak apetita, letargija, nakostreseni izgled. Ne moraju svi simptomi da budu prisutni. Ukoliko je prisutan bilo koji od ovih simptoma, treba posumnjati da je morsko prase bolesno.

Kod respiratorne infekcije je najbitnije pravovremeno reagovati! Morski prasici su neznog zdravlja i stanje im se brzo pogorsava. Cekanje da bolest prodje sama od sebe je najcesca greska koju ljudi prave. Do spontanog ozdravljenja skoro nikada ne dolazi i nelecene respiratorne infekcije se po pravilu brzo zavrsavaju smrcu.

Na zalost, morskim prasicima se cesto iz neznanja prepisuju antibiotici koji su toksicni za njih. Lista toksicnih antibiotika je veoma duga i nju cine svi penicilinski i cefalosporinski antibiotici, kao i mnogi drugi. Ovi antibiotici remete crevnu floru, sto dovodi do teskog proliva, dehidratacije i smrti.

Lista toksicnih antibiotika koji se NIKAKO NE SMEJU davati morskim prasicima sa njihovim zasticenim nazivima u Srbiji:


Penicilinski antibiotici

-amoksicilin (Amoksicilin, Sinacilin, Bactox)
-ampicilin (Ampicilin, Pentrexyl)
-amoksicilin+klavulonska kiselina (Panklav, Amoksiklav, Augmentin)
-fenoskimetil penicilin (Cliacil)
-benzil penicilin+prokainpenicilin (Jugocilin)

Cefalosporinski antibiotici

-cefaleksin (Cefaleksin, Palitrex)
-cefahlor (Alfacet, Cafaklor)
-cefadroksil (Galadrox)
-cefiksim (Pancef)
-ceftibuten (Cedax)
-cefazolin (Cefazolin, Galacef)
-ceftriakson (Lendacin, Longaceph)
-ceftazidim (Forcas)

-Klindamicin, Linkomicin
-Eritromicin
-Streptomicin
-Amracin


Tehnika davanja lekova

Prasicima je najlakse dati lek u tecnom stanju (rastvor ili sirup). Sirup se daje pomocu malog sprica od 1ml. Spric se stavlja sa strane u usta prasetu, ka zadnjim zubima. Tecnost se lagano istiskuje iz sprica kako se prase ne bi zagrcnulo.
Mozda ce vam ovo u pocetku biti komplikovano, ali zaista nije nista tesko i brzo cete se uvezbati.

Antibiotici koji su bezbedni za morske prasice

1) Bactrim (sulfametoksazol trimetoprim)
Sulfonamidski antibiotik, najbolje se podnosi od svih antibiotika. Bezbedno ga je davati jako mladim prasicima. Kod ozbiljnih respiratornih infekcija moze biti nedovoljno efikasan, inace je odlican kod urinarnih infekcija.

Oralna doza za morsko prase iznosi 30mg/kg na 12 sati.

Prasicima se daje u obliku pedijatrijskog sirupa, sledece sastava: 5 ml sadrzi 240 mg sulfametoksazol trimetoprima. Prase od 1 kg treba da dobije 30 mg aktivne supstance, a to je 0,625 ml Bactrim sirupa na 12 sati. Dozu Bactrima mozete proveriti ovde: kalkulator doza


2) Doksiciklin (Doksiciklin, Dovicin)
Tetraciklinski antibiotik, sirokog spektra, prasici ga uglavnom dobro podnose. Ne preporucuje se prasicima mladjim od 1 meseca jer utice na razvoj kostiju i zuba.

Oralna doza doksiciklina za morsko prase iznosi 5mg/kg na 12 sati.

U Srbiji postoji u obliku tableta i kapsula.
Za morsko prase se koristi rastvor koji se moze dobiti rastvaranjem 1 kapsule (100 mg doksiciklina) u 20 ml vode. Rastvor antibiotika je stabilan najduze 14 dana, ako se cuva u frizideru. Za prase tezine 1 kg potrebno je 5 mg doksliciklina, to odgovara 1ml pripremljenog rastvora, na 12 sati. Doksiciklin ima gorak ukus i prasicima se cesto ne svidja.


3) Enrofloksacin (u svetu poznatiji kao Baytril)
Fluorohinolonski antibiotik, veoma potentan, koristi se kod ozbiljnih respiratornih infekcija. Ne preporucuje se prasicima mladjim od 6 meseci jer utice na razvoj zglobne hrskavice.

U veterinarskim apotekama, u Srbiji, postoji kao oralni 10% rastvor enrofloksacina.

Opseg oralnih doza enrofloksacina za prase je 2,5-10,0 mg/kg na 12 sati. Srednja doza koja se koristi je 6,25 mg/kg.

Izrazeno u ml u odnosu na 10% rastvor enrofloksacina opseg doza iznosi 0,025ml/kg-0,1ml/kg.

Neki prasici ne podnose Enrofloksacin. On moze dovesti do gubitka apetita. Tada je neophodno prase hraniti na silu, a ukoliko dodje do nastanka dijareje obavezno prekinuti sa Enrofloksacinom (citaj dole).


4) Hloramfenikol
Cetvrti dozvoljeni antibiotik. Odlican je za teske infekcije tipa upale pluca. Prasici ga cesto tesko podnose.

Oralna doza za morsko prase iznosi 50mg/kg na 12 sati.

U Srbiji nije registrovan.

Savet: Terapija antibioticima obicno traje desetak dana, nekad i duze. Poboljsanje bi trebalo da se zapazi u narednih 48 casova od pocetka njihovog davanja. Bitno je davati propisanu dozu i u propisano vreme. Davanje manjih doza ili kasnjenje u davanju moze dovesti do izostanka efekta. Ako do poboljsanja ne dodje ili se stanje pogorsa u roku od 48 sati od pocetka davanja, treba promeniti antibiotik. Antibiotike ne treba stavljati u pojilice sa vodom posto na taj nacin ne mozete da kontrolisete koliko mg antibiotika prase tacno dobija. Dokle god je morsko prase bolesno, morate ga meriti vise puta na dan i pratiti da ne mrsavi! Ako prase ima slab apetit i mrsavi, obavezno mu davati kasu od kolutica na spric (oko 40-50 ml kase), vodu i 50-100 mg vitamina C (procitati deo o hranjenju na silu).

Vazna napomena! Svi antibiotici narusavaju crevnu floru i mogu dovesti do dijareje. Uzrocnik dijareje su nabujale bakterije u crevima kao npr Clostridium difficile i Esherichia Coli. Kod svakog davanja antibiotika je obavezno preventivno davati Probiotik (ili Linex, Flonivin BS) ili, jos bolje, "supicu" od govanaca drugog, zdravog praseta (zvuci odvratno, ali je vrlo efikasno). Ovo se koristi da bi se obnovila crevna flora.

Probiotici

"Supica" od govanaca drugog, zdravog praseta je najbolji nacin da se obnovi crevna flora. "Supica" se priprema tako sto se uzmu 1-2 sveza govanca od drugog praseta i rastvore u malo vode. Probiotik se daje tako sto se otvori kapsula i malo sadrzaja razmuti sa vodom i da prasetu spricem. Probiotik ili supica se daju 2-3 sata posle davanja antibiotika. Probiotik mozete umutiti i u kasu kojom hranite prase.

Dijareja izazvana antibioticima

Ukoliko dodje do nastanka dijareje, najvaznije je nadoknaditi tecnost i elektrolite. Mere koje se preduzimaju ukoliko dodje do nastanka dijareje tokom terapije antibioticima:

-prekinuti sa davanjem datog antibiotika i razmotriti promenu antibiotika
-davati vodu na spric, Ringerov rastvor ili pedijatrijski rastvor Orosala za nadoknadu elektrolita. Kolicina tecnosti koju prase treba da dobije tokom jednog dana je barem 40 ml. Tecnost se moze davati i subkutano, tj pod kozu, pomocu sistema za infuziju za bebe (takozvani "leptiric"). To mora da uradi veterinar: http://www.guinealynx.info/subcue.html
-obavezno davati Probiotic ili jos bolje, supicu od govanaca drugog, zdravog praseta
-ukinuti povrce iz ishrane za vreme dok prase ima dijareju
-forsirati seno i suvu hranu. Ako prase nece samo da jede, hraniti ga na spric. Prasice nemojte hraniti kasicama za bebe.

Kod teske dijareje efikasan je metronidazol (Orvagil) koji unistava Clostridium difficile. Metronidazol se daje oralno u dozi od 20-40 mg na svakih 12 sati uz jelo.

Gastrointestinalna staza (ileus)

Najcesci simptomi

-nagli gubitak apetita, prase odjednom prestane da jede i pije
-prase prestane da kaki ili kaki jako mali broj brabonjcica
-posto je doslo do usporavanja rada creva, hrana se dugo zadrzava u njima, pa se razmnozavaju "lose" bakterije koje proizvode vecu kolicinu gasa sto se manifestuje kao nadutost.
-stomak moze biti nadut, a stranice stomaka bolne. Kada dodirujete stranice stomaka, prase bolno skici.
-posto je zbog slabe pokretljivosti creva doslo i do poremecaja crevne flore, govanca mogu biti meksa i zaudarati. Govanca su cesto prekrivena belicastim mukusom.
-stanje je bolno pa je prase nakostreseno i bolno skrguce zubima.
-slabo se krece, sedi u cosku, oci su poluzatvorene.

GIT staza moze biti:

-primarna bolest i nastati usled promene ishrane (npr davanje povrca koje nadima: kupus, kelj, karfiol, davanje sveze prolecne trave prasetu koje nije naviknuto na svezu travu!), zatim usled stresa, operacije...
-posledica neke druge bolesti (respiratorna infekcija, problemi sa zubima, bol bilo koje vrste...).

Svaki put kada se prase razboli i prestane da jede preti da se razvije GIT staza. Sto duze prase ne jede, creva se sve sporije krecu.

Lecenje GIT staze

GIT stazu treba ozbiljno shvatiti i reagovati sto pre!

Cilj nam je da stimulisemo creva da pocnu opet da se pokrecu i da sprecimo da se lose bakterije razmnoze.

Mere

1) stavite ruku ispod stomaka i lagano masirajte stomak kako biste stimulisali creva.

2) hraniti na spric hranom koja ima sto vise vlakana (hranjenje na spric je opisano gore u tekstu). U pripremljenu kasu dodati malo vitamina C (deciji vitamin C u prahu od 50 mg, Ivancic i Sin). Za pripremanje kase izabrati kolutice sa vecim procentom vlakana (oko 20% kao sto ima Cavia Complete) posto celuloza najbolje stimulise creva da se krecu.
-davati sto vise sena.
-od povrca nuditi zeleno, lisnato povrce (endiviju, blitvu, persun).
-izbegavati hranu bogatu secerima (zitarice, kukuruz, semenke, voce) posto jos vise pogorsava nadutost.

3) davati vodu na spric. Veterinar moze dati Ringerov rastvor subkutano (potkozno).

4) merite prase svaki dan na kuhinjskoj vagi kako biste pratili da ne mrsavi!

5) kako bi se ponovo uspostavila narusena crevna ravnoteza davati Linex, Probiotic, Flonivin ili supu od govanaca drugog, zdravog praseta.

6) radi stimulisanja apetita mozete davati i B vitamine.

Lekovi koji se koriste u lecenju GIT staze

1) Za otklanjanje nadutosti koja redovno prati ileus davati simetikon kapi (protiv grceva, za bebe) koje se kod nas zovu Espumisan. Espumisan je potpuno inertan, ne resorbuje se, nema nikakvih nezeljenih efekata i deluje tako sto fizicki razbija mehurice gasa. Doza je oko pola pedijatrijske doze (0,5 ml) Espumisana tri do pet puta na dan.

2) stimulatori motiliteta gastrointestinalnog trakta. Ovi lekovi ubrzavaju praznjenje zeluca i kretanje hrane kroz creva. Stimulatori motiliteta se ne daju ako je prisutna potpuna opstrukcija creva! Idealno bi bilo uraditi rengenski snimak abdomena, on ce vam puno reci. Potpuna opstrukcija creva se retko desava. Uglavnom, ako prase bar malo kaki, znaci da su creva prohodna i da se moze dati stimulator motiliteta GIT-a.

Rengenski snimci praseta sa GIT stazom i velikom kolicinom gasa u stomaku:

Lek koji se najcesce koristi je metoklopramid, pod nazivom Klometol (domaci) tj Reglan (strani). Lek se daje u obliku pedijatrijskog sirupa, pola sata pre jela, doza je 0,5-1,0 mg/kg na 12 sati.

Kod prave staze, metoklopramid bukvalno spasava zivot i treba ga dati sto pre! Poboljsanje se zapaza vec posle nekoliko doza, prase pocinje da kaki i pomalo da jede, a stomak se lagano "ispumpa".

Drugi lek koji se koristi je cisaprid (Cisap) u dozi od 0,1-0,5 mg/kg na 12 sati.

U tezim slucajevima, oba leka (Reglan i Cisap) se mogu davati istovremeno posto deluju na razlicite delove intestinalnog trakta.

Posle zapocinja davanja Klometola, prvi brabonjcici se javljaju vec posle dan-dva, a cela bolest moze trajati cak i nekoliko nedelja sa vise uspona i padova! Zamorac moze imati nekoliko dana kada se oseca dobro, kaki i jede, a onda kada se prestane sa lekovima svi simptomi se ponovo vrate. Najvaznije je da budete strpljivi i uporni.

Ukoliko se Klometol daje duze moze doci do navikavanja. U tom slucaju, ne treba naglo prestati sa davanjem metoklopramida vec dozu treba postepeno smanjivati tokom nekoliko dana.

3) Ako se usled zastoja u radu creva razvio enteritis (bakterijsko zapaljenje creva koja se manifestuje prolivom), najcesce se daje antibiotik metronidazol. Metronidazol ubija prvenstveno anaerobne bakterije tipa Clostridium i neke protozoe (Giardia). Metronidazol postoji kao Orvagil (domaci) ili Flagyl (strani). Doza metronidazola za morsko prase je 20-40 mg/kg na 12 sati.

I na kraju, sto vise smanjiti stres za zamorca! Posle masaze, hranjenja na spric i davanja lekova, ostavite prase da se odmori na miru.

Najbolja preventiva je da vase prase hranite sa sto vecim procentom vlakana (seno, kvalitetni kolutici, zeleno povrce), a sto manje hrane koja je bogata ugljenim hidratima.

"Zvale" na ustima zamorca- cheilitis

Cheilitis jako podseca na ljudske "zvale", dolazi do pucanja u uglovima usana ili na samim usnama uz formiranje zutih krastica. Ovo oboljenje moze da se prosiri na cela usta i nos, nije nista opasno, ali moze da zamorcu pravi problem prilikom jela. U najvecem broju slucajeva, radi se o glivicnoj infekciji (Candida), a u malom broju slucajeva moze da se radi o bakterijskoj (najcesce stafilokoknoj) infekciji.

Kiselo voce i povrce (paradajz, jabuka...) usporavaju zarascivanje ovih ranica, pa je najbolje izostaviti kiselu hranu dok se cheilitis ne izleci.

Lecenje cheilitisa

Mozete prvo usta ocistiti rastvorom povidon joda ujutru i uvece (malo vatice natopiti u povidon jod i prebrisati usta), a onda naneti neku antigljivicnu mast.

Iz iskustva, kod gljivicnog cheilitisa, najbolje deluje Daktanol oralni gel (koji je i slatkog ukusa i bezbedan je i ako ga liznu) ili Nystatin mast. Gel treba namazati u malo sirem krugu posto se gljivice jako lako i brzo sire.

Ako je cheilitis gljivicne prirode, poboljsanje se zapaza vec posle par dana i krastice nestaju. Da se zvale ne bi vratile, nanosenje gela treba nastavitii i po nestanku krastica, ukupno bar 10 dana.
Назад на врх Go down
Погледај профил корисника
 
Sve o bolestima
Погледај предходну тему Погледај следећу тему Назад на врх 
Страна 1 of 1

Permissions in this forum:Не можете одговорити на теме у овом форуму
Zivotinje :: Male zivotinje! :: Morsko prase!-
Скочи на: